Неки људи кажу да је производња електричних мотора веома једноставна.
Желим да кажем, ако желите да направите добар мотор, то није тако једноставно.
1. Сада говоримо о уобичајеним процесима жарења и гашења за моторе:
У процесу производње и производње мотора, да би се постигле неке предности перформанси одређених компоненти, понекад се користе процеси термичке обраде. Различити материјали, компоненте и захтеви за перформансама захтевају различите методе топлотне обраде. 1, Процес жарења укључује загревање компоненти на 30 до 50 степени изнад критичне температуре, задржавање их неко време, а затим их полако хлађење на собну температуру. Примена третмана жарењем је побољшање унутрашње структуре и обрадивости материјала; Повећати пластичност материјала и елиминисати нека напрезања приликом обраде; За магнетне материјале, може се користити за уклањање њиховог унутрашњег напрезања, побољшање магнетне пропустљивости и смањење губитка енергије. Материјали који се могу обрадити овим процесом углавном укључују ливено гвожђе, ливени челик, ковани челик, бакар и легуре бакра, магнетне материјале, високоугљенични челик, легирани челик и нерђајући челик. Компоненте мотора за заваривање (као што су осовине за заваривање, основе машине за заваривање, завршни поклопци за заваривање, итд.) и голе бакарне шипке ротора морају да прођу неопходне процесе жарења.
2. Процес третмана гашењем укључује загревање делова изнад критичне температурне тачке, задржавање у одређеном временском периоду, а затим њихово брзо хлађење. За хлађење се бира вода, слана вода, расхладно уље итд., са циљем постизања високе тврдоће. Обично се користи да испуни захтеве перформанси делова који морају да издрже велика оптерећења или отпорност на хабање. Гашење индукционим загревањем је метода која користи принцип електромагнетне индукције за генерисање индуковане струје на површини радног предмета. Кроз ефекат коже наизменичне струје, површина радног предмета се брзо загрева до аустенитизованог стања, а затим се брзо хлади како би се површинска структура трансформисала у мартензит или баинит, чиме се побољшава површинска тврдоћа, отпорност на хабање и чврстоћа радног предмета. уз одржавање високе жилавости у централној области. Ова метода се обично користи за делове као што су осовине и зупчаници да би се побољшале њихове механичке перформансе. 3, Критична температура у топлотној обради се односи на температуру на којој се мења микроструктура металног материјала, што резултира значајним променама перформанси. Критичне температуре различитих металних материјала су такође различите. Критична температура за топлотну обраду угљеничног челика је око 740 степени Ц, а критична температура варира између различитих врста челика; Критична температура нерђајућег челика је релативно ниска, углавном испод 950 степени; Критична температура за топлотну обраду легуре алуминијума је углавном око 350 степени; Критична температура легуре бакра је релативно ниска, углавном испод 200 степени.
